Porodica: Žena, u uslovima savremene porodice

---

Duboko verujem da većina Srba i žitelja Srbije, na nju počinje da gleda kao na Srbiju pre Vračara i Srbiju posle Vračara. Volela bih da je tako jer više ništa nije isto. Niti mogu, niti hoću da se sa bilo kojeg aspekta bavim analizom, greškama, patologijom ovog ili onog tipa. Jedino što iskreno želim je da svi koji su pogođeni ovim neprebolom nauče što pre da žive sa tim, naročito porodice koje su direktno stradale.

Nekoliko decenija unazad, kada god imam priliku da govorim, većem ili manjem broju slušalaca, govorim o tome da je sunovrat civilizacijskih razmera, počeo kada je žena "IZBAČENA" iz kuće, uglavnom iz ekonomskih razloga. Kako je žena odgovorna za produženje vrste, u krajnjoj liniji za civilizaciju, jer mi rađamo, mi vaspitavamo, bilo je potrebno da bude proterana sa svoje teritorije, a onda je porodicu bilo lako razvaliti - izraz nije slučajno izabran - demolirati do te mere da gubi svoju svrhu. Ovakav stav uopšte ne znači da žena treba da bude u bilo kom smislu zapuštena i van tokova, NAPROTIV, samo kvalitetna žena će dati kvalitetno potomstvo. Ona pre svega treba da bude nosilac vrlina, da bude obrazovana i načitana, široka u mnogim pravcima, kako bi sve to prenela i svojoj deci.

Čovek savremene civilizacije i čovek uopšte, sklon je svakakvim zloupotrebama jer su one produkt reagovanja po "liniji manjeg otpora", a za bilo koji nivo uzvišenosti je potreban napor na šta je čovek po prilično lenj. Tako se desilo da je ubedjivanje žene da je savremena, moderna, napredna, emancipovana, samo ako je ekonomski samostalna, što uglavnom nije tačno, prodat joj je rog za sveću, jer sve mi volimo da se prepoznamo u pridevima koji su nam ponuđeni.

Zbog opterećenja koje ovi epiteti nose, žena je sve više okrenuta realizaciji sebe u tom pravcu a sve manje delovanju tamo gde je neprikosnoveno nezamenjiva ODGOJU SVOJE DECE. U tom trenutku stupa na scenu društvo sa svim svojim institucijama (koje roditelji ne mogu da kontrolišu i utiču na njih), pa kako se kome zalomi, ima i u njima onih koji se kvalitetno bave decom. Naravno ni institucije nisu iscrpan izvor odnosa, pa se dete sve više okreće svojim vršnjacima (koji su u istom položaju), pa počinje da se priklanja ulici, sekciji, sportu, grupi ovoj ili onoj, jer ne smemo zaboraviti da je dete, kao mali čovek, veoma društveno biće sa snažnom potrebom osećaja pripadnosti i autoritetom. Ako ne može porodici, onda će pripadati bilo kome ili bilo čemu drugom, što mu je pri ruci, bez adekvatnog kriterijuma, vođeno samo nagonom i radoznalošću.

Ne treba zaboraviti da deca vape za autoritetom, pa ako ga nema tamo gde treba i gde bi morao da bude, naći će ga bilo gde. Deca bez autoriteta su kao biljka puzavica bez pritke, ako nemaju uz šta da rastu i da se dižu, ostaju na zemlji i u prašini. Deci autoritet nije potreban samo da bi imali "figuru za uzor", treba im da bi se osećala sigurno i slobodno jer tako jedino mogu da stasavaju, da se bave svojim dečijim "problemima", a ne da brinu brige odraslih.

Naravno, dete nije zdravo i normalno (uslovno govoreći) ako ne pokuša da pređe zacrtane granice, a roditelj/i nije normalan ako ne kazni pokušaj prelaska granice. Kada bi čovek imao snage, vremena, svega što mu treba, video bi da čitava priroda tako funkcioniše. Dete koje nije u svojoj primarnoj porodici naučeno ovom osnovnom postulatu grešaka i granica, neće biti u stanju da se uskladi sa tim ponašanjem i u širem društvenom okviru (ipak sve nosimo iz kuće). I bukvalno neka proba da ilegalno pređe granicu bilo koje iole normalne države.

Porodica je mali univerzum svakog deteta koje tu mora i treba da nauči toliko toga, da bi mogao da se snađe kada dođe vreme da tu luku napusti i otisne se na pučinu.

PITANJE: Kako ti vidiš savremenu ženu, majku, suprugu, priateljicu…?